Yoga stories: Čemu me je naučio položaj lotosa

Kad vežbam jogu, osnovni sedeći položaj koji izaberem, onako bez ikakvog razmišljanja o tome, jeste nešto poput “turskog seda”, sa nogama savijenim u kolenima i jednostavno privučenim uz telo. Nešto poput ovoga:

lena-bell-68564-unsplash
Photo: Lena Bell for Unsplash

Važno mi je da mi je udobno, i da se osećam opušteno, i dalje od toga nikada nisam razmišljala. Poza lotosa? Nije mi nikada padalo na pamet ni da je probam. Zašto? Zato što već na prvi pogled izgleda kao položaj za ozbiljne jogije, sa tim nogama tako isprepletenim, vezanim u “latice”, da to nikako ne može biti za mene kojoj joga služi da malo pokrene telo i da se opusti. Bez ikakvih ambicija. Ne želim da se na prostirci “mučim” i hvatam u koštac sa prevelikim izazovima. Ostavljam to za ostatak života, ne za jogu.

form-523785-unsplash
Photo by Form on Unsplash

I tako se desilo da, iako je joga godinama deo moje svakodnevice, položaj lotosa nikada nisam ni probala, uverena da je pretežak za mene.

Sve do sinoć.

Sinoć je upravo taj položaj iskrsao u okviru časa joge, kojem je fokus bio na kukovima. “Hoćete li da probamo padmasanu?”, pita instruktor. Hm. Nemam pojma na koji se položaj odnosi pomenuti sanskritski naziv pa mudro ćutim. Ni iz grupe niko ne odgovara, poneko možda neodlučno klima glavom (ma, mogla bih da se kladim da ni oni, baš kao i ja, pojma nemaju šta je padmasana), pa instruktor nastavlja da objašnjava šta treba da se uradi. Pratim uputstva i — odjednom sedim u lotosu, bez ikakve teškoće i napora, kao da to radim svaki dan!

Kakav osećaj!

Moćan!

“Okej”, mislim, “kad mogu ovo da uradim, ko zna šta sve još mogu, a da toga nisam ni svesna!”

Kažu da ono što se nauči na prostirci treba da se prenese u svakodnevnicu. Jer, joga nije samo razgibavanje, već kompletan “majndset”. Ako je tako, onda je lekcija koja iz ovoga može da se nauči sledeća:

Treba verovati u svoje mogućnosti, a ne unapred pretpostavljati da je nešto izvan našeg domašaja.  Treba da budemo radoznali. Da isprobavamo nove stvari. I da: okej je raditi ono što nam prija i na šta smo navikli, ali s vremena na vreme je potrebno “protresti” svoje navike, oduvati sa njih prašinu i pomeriti svoje granice.

Ko zna dokle nas to može odvesti…

 

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s