Spirulina: Da li su benefiti vredni rizika?

Ranije smo s njima imali “bliske susrete” samo tokom leta, dok se kupamo u moru, jezeru ili reci, a sada ih viđamo na fotkama po društvenim mrežama gde su, kao supernamirnice, glavne zvezde zdravih recepata. Ako niste već pogodili — tema ovog posta su alge, koje definitivno imaju svojih pet minuta na wellness sceni.

Tačnije, ovoga puta fokus našeg interesovanja ograničavamo na jednu od njih – spirulinu

Istraživanja pokazuju da tržište spirulinom doživljava rast, uslovljen sve većom potrebom za prirodnim prehrambenim bojama, porastu broja vegetarijanaca i vegana, sve strožim propisima o upotrebi sintetičkih boja i aroma, kao i uvećanju stope neuhranjenosti širom planete. 

Zašto smo za temu posta izabrali baš ovu algu, koja zapravo pripada grupi modrozelenih bakterija ili cijanobakterija (zapamtite ovu informaciju, jer je za dalju priču veoma važna)?

Inspirisani fotkama svih tih zavodljivih plavozelenih smoothie bowls (kako se to prevodi na srpski?) i napitaka koji izgledaju tako da pomislite da biste se za šoljicu takvog užitka odrekli čak i prve jutarnje kafe, ali i površnom pretragom o benefitima “plavog zlata”, kako je nazivaju, za naš organizam, odlučili smo da probamo tu supernamirnicu.

I, kupili smo pakovanje spiruline u prahu, na kojem piše “100% prirodno”. 

Dvaput meri, jednom seci

Mnogi od nas skloni su da, kada na ambalaži vide natpise “zdravo”, “prirodno”, “100% biljnog porekla” smatraju taj proizvod bezbednim te da mogu da ga konzumiraju bez previše razmišljanja. Jer, šta može da ti se desi ako uneseš u organizam malo “biljčice”, pa još superzdrave? Samo dobro, zar ne? Ili…

I sama sam kriva za ovu “vrstu ponašanja” ili, hajde da to lepo nazovemo pravim imenom — ovu glupost (a vi se nemojte ljutiti ako ste se i sami prepoznali). Jer, biljke su veoma moćne i njihovo dejstvo na naš organizam može biti izuzetno snažno, kako ono pozitivno, tako i negativno. I ne samo to. Setite se i one stare poslovice da i lek kada se upotrebi u prevelikoj količini može postati otrov.

Takođe, treba imati u vidu da, čak i ako je nešto upakovano u ambalažu koja mnogo obećava, informacije treba proveriti pre nego što donesete odluku o kupovini i korišćenju. Da li je baš sve tako “ružičasto” kako proizvođač navodi? Pored benefita, ima li proizvod i negativne strane? Možda se on ne preporučuje specifičnim grupama sa posebnim zdravstvenim potrebama, npr. dijabetičarima, bubrežnim bolesnicima, deci, dojiljama…? Takođe, važno je i pitanje o poreklu proizvoda koji se nalazi u ambalaži. Da li je iz domaćeg uzgoja ili uvoza? Odakle je uvezen? Da li je prošao sve zakonski propisane kontrole? Šta znače oznake na ambalaži: da li neka zvanična institucija potvrđuje da je proizvod “100% prirodan” ili “organic”? Da li znate kako izgleda nacionalni znak za organski proizvod, propisan Zakonom o organskoj proizvodnji Republike Srbije (pogledajte ovde ili detaljnije ovde).

Dve strane spirulinine medalje

Možda se sada pitate u kakvoj je to vezi sa temom ovog posta — spirulinom. Dok sam istraživala o njenim benefitima, upotrebi, doziranju i nuspojavama, na srpskom jeziku nisam pronašla ništa osim hvalospeva o blagodetima upotrebe spiruline. O negativnim efektima ni reči. A i oni postoje.

Dakle, slede obe strane “medalje”. Drugim rečima, i dobre strane upotrebe spiruline, ali i opasnosti i komplikacije. Pročitajte, razmislite, pa donesite odluku hoćete li je koristiti.

Spirulina 1

Razlozi “za”:

1. Pripada grupi nutritivno veoma bogatih namirnica

 
  • Proteini: Smatra se izvorom proteina visokog kvaliteta i često se, po količini proteina po gramu, poredi sa jajima. Proteine iz spiruline organizam lako koristi (stopa iskoristljivosti je između 50-61%).
  • Vitamin B1: Ovaj vitamin, koji se naziva i tijamin, neophodan je u metabolizmu masnoća i proteina. Često mu se pripisuju zasluge za povišene nivoe energije, zdraviji vid, moždanu funkciju i poboljšanje nervne funkcije.
  • Gvožđe: Spirulina je omiljena među vegetarijancima i veganima jer jedan od najboljih biljnih izvora gvođa. I za one koji konzumiraju meso, gvožđe iz spiruline je korisno jer ga organizam lako koristi i “nežno” je prema probavnom traktu.
  • Kalcijum: Spirulina takođe sadrži veoma visoke nivoe kalcijuma, čak 120 mg na 100 g spiruline.
  • Ostali nutrijenti: Spirulina je (prema Wikipediji) sjajan izvor: “vitamina B1 (tijamina), B2 (riboflavina), B3 (nikotin-amida), B6 (piridoksina), B9 (folne kiseline), vitamina C, D, A i vitamina E. Takođe sadrži kalijum, kalcijum, hrom, bakar, gvožđe, mangan, fosfor, selen, i cink.”

Napomena: Nasuprot nekim tvrdnjama, spirulina ipak nije dobar izvor vitamina B12. Iako sadrži formu ovog vitamina, ona ne može da se iskoristi u ljudskom organizmu, pokazuju studije.

2. Sadrži gama-linoleinsku kiselinu (GLA) i omega-3 kiseline

Po svom sastavu spirulinu 65% čine proteini i amino kiseline, uključujući esencijanu masnu kiselinu — tzv. gama linoleinsku kiselinu, koja je privukla pažnju naučnika zbog svojih antiinflamatornih karakteristika.

GLA je teško pronaći u hrani — obično se sintetiše u organizmu. Spirulina je jedna od retkih namirnica u čijem sastavu se nalazi GLA.

Pored GLA, spirulina sadrži omega 3, 6 i 9, a posebno je visok sadržaj omega 3 masnih kiselina.

3. Pomaže u regulisanju šećera u krvi

Studije pokazuju da je spirulina posebno korisna u regulisanju nivoa šećera, a postoje indikacije za tvrdnje da je možda delotvorna i u lečenju dijabetesa. Istraživanja potvrđuju snižene nivoe hemoglobin A1c testa (HbA1c).

4. Sadrži moćne antioksidanse

Veoma je važno uzimati antioksidanse iz prirodnih izvora. Antioksidans koji spirulinu čini jedinstvenom jeste fitocijanin, plavi pigment koji ima snažno antiinflamatorno dejstvo. Važno je napomenuti i to da je spirulina testirana u nezavisnim laboratorijama te da je određen njen ORAC (Oxygen Radical Absorbance Capacity, antioksidantni kapacitet biološkog uzorka) koji iznosi 24.000, što je četiri puta više od borovnica. Da objasnimo, ORAC je merna jedinica antioksidantne aktivnosti biološke supstance.

5. Efikasna je u borbi protiv alergija

Neka istraživanja ukazuju na delotvornost spiruline da olakša alergijske simptome zahvaljujući svojim antiinflamatornim svojstvima. U studijama se navodi da su  ispitanici koji su uzimali spirulinu primetili pozitivne promene poput smanjene nazalne sekrecije, svraba, kijanja.

6. Doprinosi uklanjanju teških metala iz organizma

Spirulina vezuje teške metale te na taj način pomaže u njihovom izlučivanju iz tela. Izuzetno je bogata hlorofilom, koji pomaže u uklanjanju toksina iz krvi i pozitivno deluje na imuni sistem. Postoje dokazi da ona vezuje i eksportuje iz organizma i radioaktivne izotope, što je čini korisnom u slučaju izloženosti radijaciji ili pri terapiji zračenjem.

7. Sve se češće koristi i u kozmetičkoj industriji

Omiljeni je sastojak u prirodnim kozmetičkim preparatima jer se pokazalo da je odlična “hrana za kožu”, posebno za onu sklonu upalnim procesima. Sadrži uravnoteženi koktel vitamina, minerala i antioksidanasa koji hrani, štiti i umiruje kožu.

Ovim listu benefita spiruline nismo iscrpeli. Više potražite ovde, u veoma preglednom rezimeu Univerziteta u Merilendu.

Da zaključimo: Postoje mnogobrojni naučni dokazi da spirulina poseduje veoma korisna svojstva te da je izrazito delotvorna kada je unapređenje zdravlja u pitanju. Međutim, isto tako, postoje i dva velika problema prilikom njenog korišćenja.

Razlozi “protiv”

Ako ste, nakon proučavanja benefita, poželeli da isprobate spirulinu, prvo treba da pročitate i sledeći odeljak, kako biste bili svesni rizika.

Mikroalge, pa i spirulina, dolaze u sušenom obliku (klasično sušenje ili sušenje zamrzavanjem), u tabletama, kapsulama ili u prahu. One se smatraju suplementima pa ne podležu striknim zakonskim regulativama kao lekovi, što znači da postoji mogućnost da na tržište dospeju čak i ako potencijalno sadrže toksične materije, poput teških metala i mikrocistina (objašnjenje sledi!)

Nemačko istraživanje iz 2012. godine pokazalo je da je od 13 brendova spiruline koji su u tom trenutku bili zastupljeni na njihovom tržištu, svih trinaest sadržalo opasne citotoksine. Razlog za ekstremni oprez prilikom kupovine? Definitivno, da!

1. Teški metali

Već smo, kada smo pričali o benefitima, spomenuli da mikroalge, kada se nađu u organizmu, vezuju teške metale. Pa zar ih onda takođe ne vezuju i u vodi u kojoj rastu? Odgovor je — da. Svi znamo da su, usled rastućeg zagađenja, vode u prirodi najčešće kontaminirane različitim toksinima, pa postoji opasnost da se u spirulini nađu neželjeni teški metali, koji će se onda pojaviti i u našem suplementu. Studija iz 2013. godine pokazala je da su u 25 uzoraka spiruline iz 25 različitih regija pronađene različite koncentracije teških metala, ali sve su bile u okvirima dozvoljenih vrednosti.

2. Citotoksini i mikrocistini

Dalje, priča o spirulini postaje još ozbiljnija.

Cijanotoksini su toksične materije koje tokom cvetanja stvaraju određene vrste modrozelenih bakterija (sećate li se da smo na početku teksta spomenuli da i spirulina spada u ovu grupu?) Odavno je poznata opasnost od trovanja pijaćih voda cijanotoksinima te postoje jasne odredbe o vrednosti preporučene dozvoljene koncentracije mikrotoksina u pijaćoj vodi. Međutim, stvari nisu tako jasne kada je hrana u pitanju — o tome možete saznati više u ovoj studiji. 

Mikrocistini su vrsta hepatotoksina (oštećuju ćelije jetre) i najopasniji iz grupe cijanotoksina. Duža izloženost čak i malim količinama ovog toksina smatra se kancerogenom i veoma opasnom po vitalne organe. Otkuda mikrocistini i drugi cijanotoksini u suplementu spiruline? Prilikom uzgoja, često dolazi do mešanja kulutra modrozelenih bakterija , tj. tamo gde raste spirulina rastu i druge modrozelene bakterije pa i one toksične, koje stvaraju cijanotoksine. Prilikom berbe, postoji mogućnost da se uz spirulinu pokupi i određeni procenat toksičnih algi te da tako toksini završe u suplementu koji nam se predstavlja kao supernamirnica i reklamiraju se njegovi benefiti.

Kako izabrati bezbedan preparat spiruline?

Setite se sada da smo na početku priče naglasili da, uprkos opasnostima, industrija proizvodnje preparata od spiruline cveta. To ne treba da nas čudi ako imamo u vidu sve benefite koje smo naveli u slučajevima kada je suplement spiruline ispravan, dakle kada ne sadrži teške metale i mikrocistine. Ali, kako to možemo da znamo?

Trebalo bi da budu određene maksimalne dozvoljene količine cijanotoksina u hrani (upućujem ponovo na ovu studiju, pročitajte zaključak), kao i da se proizvodi redovno kontrolišu, te da na njima bude naznačeno da su prošli kontrolu i da ne sadrže mikrocistine niti teške metale. Tada bismo sa sigurnošću znali da je spirulina koju sipamo u svoj smuti zaista “plavo zlato”.

Trenutno, nažalost, situacija nije takva, ni u svetu, pa ni kod nas. 

Pri izboru preparata spiruline uglavnom se preporučuje da se rukovodimo sledećim stavkama:

  1. da se držimo proverenih proizvođača, onih koji na zahtev mogu da nam dostave podatke o testiranju i ispravnosti proizvoda (ne znam da li neko na našem tržištu to može da nam dostavi, baš bi me obradovalo)
  2. da kupujemo organski proizvod kako bismo izbegli da se u spirulini nađu i druge neželjene materije, pored već navedenih
  3. da izbegavamo spirulinu iz Kine, zbog velike zagađenosti tamošnjih voda, kao i onu iz Japana zbog nuklearne katastrofe u Fukušimi
  4. da se radije odlučimo za spirulinu iz uzgajališta nego onu koja se skuplja sa jezera gde prirodno raste. Razlog? Veća mogućnost kontaminacije mikrocistinima u prirodnim vodama.

Na našem tržištu postoji više različitih brendova spiruline. Kod većine je veoma teško, ili nemoguće, u okviru onlajn prezentacija proizvoda ili na samoj ambalaži, pronaći informaciju o zemlji porekla iz koje se spirulina uvozi. Nije me obradovalo kada sam videla da su one vrste spiruline za koje sam uopšte uspela da nađem podatak o zemlji uvoza, sve iz Kine. Međutim, ni za jednu od njih nisam pronašla precizan podatak o proizvođaču (ništa o nazivu kompanije, podacima o lokaciji i načinima uzgoja i sl.). 

Prvi put kada sam kupovala spirulinu, nisam obraćala pažnju na to, ali sledeći put sigurno hoću: da kupim proizvod sa nacionalnim znakom za organski proizvod. Jer, u tom slučaju za ispravnosti i bezbednost proizvoda garantuje i proizvođač, ali i zvanični državni organi.

Na našem tržištu, naime, postoje i proizvodi na kojima piše “organic”, a nemaju nacionalni znak za organski proizvod, što govori da proizvod nakon uvoza nije resertifikovan te se na našem tržištu tehnički ne može smatrati organskim, a sam engleski natpis “organic” potrošača zapavo samo zbunjuje.

Pošto sama činjenica da je proizvod organski ne isključuje potencijalnu opasnost da on ipak sadrži teške metale i mikrocistine koji u proizvod dospevaju potpuno prirodnim putem, jedini način da budemo sigurni da je proizvod bezbedan bio bi da je na njemu istaknuta informacija da je testiran na teške metale i mikrocistine. Ovoga za sada, nažalost, nema.

Nadam se da će se, ukoliko pročita ovaj tekst, možda javiti neko ko ima više informacija o spirulini i zakonskim regulativama u vezi sa fitocijanima u hrani, kao uopšte i u vezi sa uvozom zdrave hrane i kontroli uvezenih namirnica. Bilo bi zanimljivo naučiti više o ovim temama.

Da li ću nastaviti da koristim spirulinu?

Spirulinu sam već koristila, doduše ne svakodnevno, već povremeno, kao dodatak smutijima.

A ovde je i recept za spirulina latte kojim smo svi u kući bili oduševljeni.

Sada, nakon svega pročitanog, i dalje vagam razloge “za” i “protiv”. I u međuvremenu se nadam da će se možda neko od proizvođača javiti sa dokazima da je proizvod bezbedan.

Takođe, pitam se, ako bih krenula detaljno da analiziram svaku namirnicu koju konzumiramo, da li bih došla do saznanja da danas, usled zagađenja, gotovo ništa nije stoprocentno bezbedno? 

Zaključak

Na pisanje ovog teksta nije me podstakla samo priča o spirulini, već i o tome koliko uopšte (ne) znamo o hrani koju kupujemo i unosimo u organizam, a motivacija da ga napišem bila je upravo nada da bi više informisanja na tu temu moglo da promeni stvari.

Advertisements

2 Comments Add yours

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: