Mladi zauvek?

Sledeći put kada vam lekar kaže: ”To je normalno, to dolazi s godinama”, setite se onoga što ćete pročitati u ovom tekstu, koji nudi najnoviji pogled na pitanje kako da se ne osećamo staro i umorno kada napunimo 30, 40, 50…

10 razloga zbog kojih se osećate staro i gojite se

Ako vam kažem da sam nedavno proslavila 41. rođendan, hoće li vas začuditi što mi je pažnju privukla knjiga vrlo direktnog naslova – 10 Reasons You Feel Old and Get Fat (da, da, zvuči prilično grubo, pa je i logično što je već u narednom izdanju, koje je objavljeno početkom godine, naslov promenjen u Young and Slim for Life)? Knjiga nije prevedena kod nas, ali da jeste, naslov bi glasio 10 razloga zbog kojih se osećate staro i gojite se. ”Baš da vidim koji su to razlozi!”, pomislila sam i vrlo brzo shvatila da sam intuitivno, iz sopstvenog iskustva, naslućivala većinu saveta o kojima knjiga govori, ali ih dosad nisam našla formulisane na jednom mestu. Zato sam poželela da u magazinu Lepota i zdravlje podelim osnovne ideje novog pristupa starenju, čisto dok knjiga ne bude prevedena kod nas…

Ovaj tekst je za vas ako…

… ako se, bez obzira na godine, često osećate umorno, bolesno, gojazno. Ako ste se, barem jednom, zapitali zbog čega, kako postajemo stariji, počinjemo da dobijamo u težini, osećamo zamor, bolove (npr. u leđima), da patimo od hroničnih bolesti, poput migrene, poremećaja štitaste žlezde, nervoznih creva… ovaj tekst je za vas jer on objašnjava da – uprkos tome što su poslednjih decenija svi opisani simptomi česti i u mlađem životnom dobu (već od tridesetih, pa i ranije), ništa od toga nije neizbežno, čak ni u mnogo ozbiljnijim godinama. Zapravo, sasvim je moguće da ostanemo mladi, vitalni i puni energije, a naš um jasan, precizan i oštar poput finog sečiva – ako svom organizmu pružimo ono što mu je potrebno. A šta je to? Ništa komplikovano niti skupo. Pravilna ishrana, dovoljno sna i fizička aktivnost.

Zvuči tako jednostavno, ali problem je u tome što mnogi od nas to ne čine. Desi se da ne shvatimo šta nam organizam poručuje, pa nastavljamo da jedemo pogrešnu hranu, ne spavamo dovoljno, ne krećemo se gotovo uopšte. Preplavljeni stresom, podležemo pritiscima svakodnevnice, i od lekara tražimo recept za lek koji će nam pomoći da budemo bolje, ne shvatajući da u nekim slučajevima lekovi zapravo mogu da poremete sposobnost organizma za samoizlečenje. A mnogima od nas nedostaje i osećaj podrške, zajedništva, koji je suštinski važan da bismo osećali zadovoljstvo životom. Umesto toga, prihvatamo da starenje ujedno znači i opadanje, usporavanje, odumiranje… A autor ove knjige upravo kaže da je to samo mit: “Mislim da postoji OGROMAN nesporazum u vezi sa starenjem.”

Kakav nesporazum?

Pa, sad kada smo stigli do ovog pitajna, pravo je vreme da započnem priču od početka – da vas prvo upoznam s autorom.

Zapamtite njegovo ime

Dr Frenk Lipman je ekspert za funkcionalnu medicinu, u čije se pacijente, između ostalih, ubrajaju i zvezde poput Gvinet Paltrou i Megi Džilenhol. Ovaj progresivni njujorški lekar veruje da većina znakova starenja nije neminovna, iako smo mi uvereni da jeste. Ponavljam: NIJE neminovna!

Imamo pogrešna uverenja o starenju. Kada napunite 30 ili 40 i počnu da vam se javljaju bolovi, otoci, problemi sa pamćenjem, višak telesne težine, mnogi lekari će vam reći da ste jednostavno u godinama kada je to normalno”, piše dr Lipman. Srećom, postoji jedno veliko ”ali”. ”To nema veze sa starenjem. Tu se radi o opadanju telesnih funkcija. A povodom toga apsolutno može nešto da se preduzme”, tvrdi on i nastavlja: “Srećem sve mlađe ljude s intolerancijom na ugljene hidrate (kod kojih hormon insulin ne funkcioniše kako bi trebalo). Pre petnaestak godina taj problem se javljao u uzrasnim grupama od četrdeset-pedeset godina, sada ga viđam već kod pacijenata u dvadesetim i tridesetim. Oni dolaze u moju ordinaciju sa autoimunim oboljenjima i problemima rada sistema organa za varenje, a sve to je povezano s mikrobiomom.”

Drugim rečima, za mnoge simptome starenja mogu se pronći uzroci na koje možemo uticati. Recimo, inflamacija, tj. hronični zapaljenski procesi, značajan su faktor koji ubrzava proces starenja, a njih izazivaju, između ostalog, stres i preosetljivost na određene namirnice, što nas ponovo dovodi do pitanja koliko se brinemo o svom probavnom sistemu. Po dr Lipmanu, ključ za dugovečnost i vitalnost jeste pretežno biljna ishrana zasnovana na principu ”nije svaka kalorija ista” (pomislite na razliku između 300 kalorija koje smo dobili iz lisnatog povrća u odnosu na isti broj kalorija iz, recimo, čokoladnog keksa), a upotpunjena zdravim masnoćama, uz redovno vežbanje, relaksaciju (oslobađanje od stresa) i dovoljno sna.

Šta izaziva starenje i kako da zaustavimo proces?

Evo šta dr Lipman smatra glavnim krivcima za starenje:

10 razloga zbog kojih se osećate staro i dobijate kilograme

#1 Ne hranite se pravilno i ne unosite dovoljno zdravih masnoća.

#2 Jedete previše ugljenih hidrata i skroba.

#3 Vaš organizam ne dobija dovoljno hranljivih materija.

#4 Vaš mikrobiom nije u ravnoteži.

#5 Hormoni su vam u disbalansu.

#6 Ne krećete se dovoljno.

#7 Neprestano osećate stres.

#8 Ne spavate dovoljno.

#9 Uzimate previše lekova.

#10 Nedostaju vam osećaji entuzijazma, svrhe i zajedništva.

Hajde da malo detaljnije objasnimo jedan po jedan razlog.

1-3 Zdrava ishrana

Već smo čuli da je dr Lipman zagovornik pretežno biljne hrane, ali važno je pomenuti i princip bio-individualnosti. Svako od nas je poseban, a mnogi od nas se osećaju loše, umorno i teško upravo zbog onoga što jedemo – čak i u slučajevima kad mislimo da se hranimo zdravo. Mnogi konzumiraju previše ugljenih hidrata (posebno skroba i šećera), što izaziva intoleranciju na ugljene hidrate, tj. insulinsku rezistenciju. Ono što će vas možda iznenaditi jeste činjenica da kod ove grupe ljudi čak i ceđeni sokovi mogu izazvati probleme. “Konzumacijom ceđenih sokova u organizam se ne unose samo vitamini i minerali, već i velika količina šećera, čega mnogi nisu svesni. Za osobe koje pate od insulinske rezistencije ceđeni sokovi su opasni”, objašnjava dr Lipman.

4 Mikrobiom

Neadekvatna ishrana i način života mogu da ugroze ravnotežu između “dobrih” i “loših” bakterija, koje nastanjuju naš probavni sistem (mikrobiom), te da izazovu niz zdravstvenih problema od onih sa varenjem pa do alergija. Šta možemo učiniti kako bismo negovali svoj mikrobiom? Potrebno je da izbegavamo namirnice tretirane pesticidima, herbicidima i drugim hemikalijama, da se klonimo tzv. brze i procesuirane hrane, kao i konzervanasa, pojačivača ukusa i veštačkih zaslađivača. Kad god smo u mogućnosti, poželjno je da izaberemo organski uzgojenu hranu, i onu biljnog i onu životinjskog porekla. Korisno je svakodnevno uzimati probiotički suplement, jesti fermentisanu hranu (kiseli kupus, kefir, kimči – korejsko fermentisano povrće, turšiju), obogatiti ishranu prebioticima (namirnice bogate vlaknima kojima se dobre bakterije hrane – paradajz, beli luk, crni luk, rotkvice, praziluk, čičoka, špargla…), kao i ugraditi filter za vodu na slavini, kako ne bismo pili vodu direktno iz gradskog vodovoda, koja sadrži hlor svrha dodavanja ovog hemijskog elementa u vodu jeste da uništi mikroorganizme, a ona se tako ponaša i u našim crevima, ne birajuću koje bakterije će uništiti, dobre ili loše.

5 Hormonski balans

Hormoni u našem organizmu jesu poput simfonijskog okrestra. Ako jedan instrument svira pogrešno, orkestar postaje raštimovan. Da bismo postigli hormonski balans, potrebno je sagledati kompletnu simfoniju hormona, kako bismo se uverili da svaki od njih učestvuje na odgovarajućem način i da je u harmoničnim odnosima s drugima. Insulin, hormoni stresa (uključujući kortizol), hormoni štitne žlezde, estrogen, progesteron svi oni moraju biti u ravnoteži, a na nju ćemo pozitivno uticati ako smanjimo unos slatkiša i skroba, jedemo više zdravih masnoća, dovoljno spavamo i vodimo računa o tome da smo što manje izloženi uticaju različitih hemikalija (kako onima iz hrane, tako i onima iz okruženja).

6-8 Stres, san i fizička aktivnost

Ova tri činioca nerazdvojivo su međusobno povezana, a dr Lipman savetuje da se svi uređaji isključe do 22 sata, te da se, umesto iscrpljujućim, bavimo isceljujućim aktivnostima, kakve su joga ili šetnja, kao i da tokom dana nađemo vremena za kratke petominutne relaksacije.

9 Lekovi

Zapravo njihova prekomerna upotreba, još su jedan primer dobre namere koja je otišla u pogrešnom pravcu. “Lekovi mogu dovesti do gojaznosti, mentalne magle, problema s pamćenjem, bolova u zglobovima, poremećaja sna i drugih simptoma koji se često pogrešno pripisuju starenju”, piše dr Lipman. ”Mi možda mislimo da je za naše simptome krivac starenje organizma, međutim to zapravo može biti stres koji organizam doživljava usled pokušaja da se izbori sa supstancama koje unosimo u njega.” Naravno, lekovi igraju veoma važnu ulogu u medicini i ne treba ih zanemarivati, ali treba veoma pažljivo razgraničiti koje od njih jednostavno moramo uzimati, a koji nam nisu neophodni. Dr Lipman savetuje da se zapitamo leči li određeni lek naše oboljenje ili samo služi tome da olakša simptome.

Ključ večne mladosti

Poslednja stavka sa liste (10) ujedno je i, prema mišljenju dr Lipmana, ključ koji omogućuje da svi ostali saveti budu delotvorni. U pitanju je koncept koji ovaj Njujorčanin, rođen u Južnoafričkoj Republici, naziva jezikom plemena Kosa – ubuntu. Ovaj termin mogao bi da se prevede kao “ono što nas čini ljudima jeste humanost koju upućujemo drugima”. “To je pronalaženje životne strasti, smisla i svrhe. Kada znamo svoju svrhu, to se odražava na sve nivoe našeg života, kao i na način na koji starimo”, objašnjava dr Lipman. “Sve to čvrsto je povezano sa osećajem zajedništva, sa dobijanjem podrške. Često se u praksi suočavam s primerima da pacijenti raspolažu informacijama, međutim ne uspevaju da ih primene bez podrške porodice, partnera, prijatelja, grupe ili svog lekara.”

Zato, ako ste čitajući ovaj tekst odlučili da je sad pravi trenutak da dovedete svoju crevnu floru u formu nekim laganim jelom bogatim prebioticima i probioticima, a posle toga planirate da se razmrdate u relaksirajućoj šetnji gradom, zašto ne biste pozvali i prijateljicu? Smatrajte to preporukom lekara.

Tekst je objavljen u magazinu “Lepota i zdravlje”, izdanje za novembar 2017. godine.

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s