P&O: Kako ojačati imunitet i šta je imunomodulacija?

valeria-zoncoll-145929
Foto: Valeria Zoncoll via unsplash.com

Da li ste znali da se naš imuni sistem ne bori samo protiv “spoljašnjih neprijatelja”, već i unutrašnjih – tj. sopstvenog tela, koje, između ostalog, svakodnevno stvara ćelije kancera? Zašto su virusne infekcije sve učestalije? Do čega je dovela neracionalna upotreba antibiotika? Kako lečiti alergije? Šta je imunomodulacija i, na kraju, koji saplement je dokazano delotvoran pri imunomodulaciji organizma? Konkretne i veoma zanimljive odgovore na sva ova pitanja u emisiji Infoklinika dao je dr Goran Vukomanović, pedijatar.

Ukoliko imate dete predškolskog uzrasta, sigurni smo da ste primetili da su u poslednje vreme virusi prehlade sve učestaliji. Statistika kaže da dete tokom godine četiri do pet puta godišnje oboli od neke virusne infekcije ili prehlade, a u poslednje vreme taj broj se penje i do deset obolevanja u toku kalendarske godine. Ukoliko su infekcije posebno jake, lekari su primorani da kao terapiju prepišu antibiotike, koji onda dodatno slabe imunološki sistem te se stvara začarani krug. Emisija Infoklinika potražila je odgovor na pitanje kako pojačati imunitet od dr Gorana Vukomanovića, pedijatra na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj.

“Činjenica je da je ova godina bila jedna od najgorih kada su u pitanju infekcije virusima”, kaže dr Vukomanović. “Razloga za to je mnogo. “Prvi i osnovni jeste da je došlo do kolektivnog pada imuniteta, ne samo kod dece, nego i kod odraslih. Razlog za to je način života, a pre svega, način ishrane. Dobar imunitet počiva na tri stuba: Jedan je zdrava ishrana, drugi je redovan i zdrav san i treći je fizička aktivnost. Kada pogledate današnju decu, nažalost, možemo reći da većina nema ta tri glavna stuba.”

Infoklinika: Šta je zapravo imunitet?

Imunitet je nešto što se stiče još u fetalnom životu, a po rođenju naš organizam dolazi u kontakt sa različitim spoljašnjim faktorima i mikroorganizmima, na kojima se gradi imunitet. Ono što malo ljudi zna jeste da gradimo imunitet i na sopstveno telo. Svaki dan naš organizam stvara ćelije kancera – protiv njih se bore određene ćelije našeg imuniteta. Ta vojska koja se bori protiv spoljašenjeg i unutrašnjeg neprijatelja jeste jedan kompleksni mehanizam koji nazivamo imunitet. To je neverovatno dinamičan sistem koji nastaje još pre rođenja, a razvija se tokom čitavog života.

Infoklinika: Prosek je da se od virusnih infekcija oboli pet puta tokom godine, ali danas je ta cifra i veća. Zašto?

Promenili su se virusi. Nekada kada smo mi bili mali najčešće smo obolevali od tri bolesti: angine, gripa i dijareje. Sada je došlo do mutacije tih istih mikroorganizama, velikim delom zahvaljujući ljudima. Neracionalna upotreba antibiotika dovela je do pojave tzv. rezistentnih, otpornih bakterija. Odgovor na vaše pitanje veoma je kompleksan, on zadire i u zdravstveni sistem. Vodi se velika akcija od strane ministarstva i svih relevantnih institucija da se to promeni, da racionalizujemo upotrebu antibiotika, jer ona jeste jedan od načina kako se obara imunitet kod deteta. Ljudi najčešće misle da kada daju antibiotik, štite dete. Naprotiv. Znamo da se virusi ne leče antibioticima, da protiv virusa dete mora da izgradi sopstveni imunitet. Antibiotikom lečimo komplikacije virusnih infekcija – ako se desi upala pluća, mora se lečiti antibiotikom. Ali je besmisleno unapred davati antibiotik, da dete ne bi dobilo komplikaciju. To je ono što je jedan od načina kako u stvari obaramo imunitet.

Infoklinika: Kako da pobedimo alergije?

Alergije su posebna priča imuniteta. Kada je oslabljen imunitet za borbu protiv virusa, dete češće ima virusne infekcije. Nasuprot tome, za alergije bismo mogli da kažemo da su jedna vrsta patološki pojačanog imuniteta, dakle, neobičnog imuniteta koji izaziva alergijske bolesti pod dejstvom alergena, spoljašnjeg činioca, na primer, polena. Prvo moramo utvrditi zbog čega je dete alergično, a onda lečiti alergiju. Postoje dve grupe terapija – jedno je klasična terapija, a drugo je prevencija. Ključna reč je prevencija – kako da nađemo nešto što ćemo davati detetu preventivno da njegov imunitet ojačamo tamo gde treba – da bude jak za borbu protiv virusa i bakterija, a da bude manje aktivan za alergije. Taj proces se zove imunomodulacija, odnosno, dovođenje našeg imuniteta u balans.

Infoklinika: Istraživanja su pokazala da su beta-glukani veoma delotvorni u podizanju imuniteta. Radi se o polisaharidima iz pivskog kvasca…

Tačno, nauka je na strani beta-glukana 1.3/1.6, jer postoje brojne studije koje su pokazale njihov dobar efekat. U pitanju su imunomodulatori koji deluju na naš imuni sistem tako što naoružavaju naše ćelije za borbu protiv virusa i bakterija, a smanjuju onaj deo imuniteta koji je agresivan na sopstveno telo. Beta 1.3/1.6 glukani iz kvasca proučavani su decenijama i praktično nemaju neželjene efekte.

Više o beta-glukanima 1.3/1.6 saznajte iz kompletnog intervjua sa dr Goranom Vukomanovićem, na linku ispod:

Tekst je napisan za rubriku koja se na portalu Lepota i zdravlje realizuje u saradnji sa emisijom Infoklinika (nedeljom od 11 h na kanalu Pink 3).

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s