#SaveYourSkin – Obavezno proverite da li znate ove činjenice o sunčanju i zdravoj koži!

aral-tasher-132320
Foto: Aral Tasher / unsplash.com

“Kožu treba da čuvamo barem toliko koliko čuvamo najdragoceniji komad garderobe”

Iščekujući panel-diskusiju o opasnostima od UV zračenja i o zdravlju kože, koja je trebalo da se održi u okviru promocije prvog “rastegljivog i nosivog uređaja” My UV-Patch kompanije La Roche-Posay (o samom uređaju više u sledećem postu), koleginica i ja bile smo u emotivno uzburkanom raspoloženju. Ona – nažalost, suočivši se sa slučajem melanoma u najbližoj porodici, ja – pod strašnim utiskom njenog iskustva, a obe u iščekivanju skrininga koji smo zakazale (doduše, tek za naredni mesec). Moram da priznam, ni ona ni ja nikada nismo bile na skriningu – valjda pritisnute teretom svakodnevnice, nedostatkom vremena, a da budem do kraja iskrena, u mom slučaju i dobrom dozom kukavičluka da se suočim sa potencijalnim problemima. Pri tom, da, imam na telu više od pedeset mladeža, i da, neki od njih su nepravilnog oblika i vremenom su se promenili – činjenice koje govore u prilog tome da sam u rizičnoj grupi.

Predstavljanje La Roche-Posay tehnološke inovacije_My UV Patch
Sleva nadesno: Marko Stamenović, La Roche-Posay medical area manager; prof. dr Lidija Kandolf Sekulović, predsednica Euromelanoma borda Srbija; prof. dr Željko Miljušković, predsednik Udruženja dermatovenerologa Srbije; doc. dr Dušan Škiljević, potpredsednik UDVS-a; Miodrag Ranisavljević, IT ekspert. Foto: PR/La Roche-Posay

Treba li posebno napominjati da smo veoma pažljivo poslušale panel na kojem su učestvovali vrhunski stručnjaci iz ove oblasti: prof. dr Željko Miljušković, predsednik Udruženja dermatovenerologa Srbije (UDVS), prof. dr Lidija Kandolf Sekulović, predsednica Euromelanoma borda Srbija i doc. dr Dušan Škiljević, potpredsednik UDVS-a i član Euromelanoma borda Srbija. U okviru panela učešće su uzeli i Miodrag Ranisavljević, IT ekspert i Marko Stamenović, La Roche-Posay medical area manager, ali kao što sam napisala, o samom UV Patchu pisaću u sledećem postu, a sada ću se držati samo najvažijih činjenica koje su stručnjaci pomenuli tokom svog izlaganja, a koje nam mogu pomoći da se pravilno štitimo od sunca te da vodimo računa o zdravlju svoje kože.

La Roche-Posay_Anthelios_MyUVpatch_02
Nalepnica My UV-Patch u obliku je srca, fleksibilna je i veoma tanka – otprilike poput polovine prosečne debljine dlake. Sadrži fotosenzitivne boje, koje se prilagođavaju osnovnom tenu kože i menjaju boju kada su izloženi UV zracima, pri čemu označavaju različite nivoe izloženosti suncu. Foto: PR/La Roche-Posay

1. Obucite se!

Postoji primarna i sekundarna zaštita od sunca, a primarnu zaštitu mnogi od nas jednostavno – zanemaruju! Zašto? Zato što nam ne pada na pamet da su odeća, šešir i naočare sa staklima koja sadrže UVA i UVB filtere prva linija zaštite od štetnog zračenja. “Samo 19% ispitanika koristi garderobu kao primarni metod protekcije, a 38% koristi šešir”, naveo je doc. dr Škiljević, komentarišući rezultate velikog svetskog istraživanja koje su sproveli La Roche-Posay i IPSOS.

2. Štitite se od sunca UVEK, a ne samo na plaži

Pomenuto istraživanje, koje je obuhvatilo oko 20.000 ispitanika iz 23 države na svim kontinentima, pokazalo je i da se samo 14 odsto stanovnika štiti tokom cele godine od UV zračenja, a 46 odsto ljudi samo tokom sunčanih dana. Čak 13 odsto ljudi uopšte ne koristi zaštitu od sunca!

3. Solarijum – nipošto (sa tri uzvičnika)!!!

Na inicijativu organizacije Euromelanoma, do kraja godine trebalo bi da bude usvojen zakon o zabrani solarijuma za mlađe od 18 godina. Svetska zdravstvena organizacija je solarijum proglasila kancerogenim još 2009. godine, a do sada je zabranjen u Australiji i Brazilu. Kod nas, nažalost, mnogi i dalje pogrešno smatraju da će sunčanjem u solarijumu pripremiti kožu pred odlazak na more, ne shvatajući da se korišćenjem solarijuma oštećuje koža te povećava rizik za nastanak karcinoma kože i melanoma. Upravo je solarijum „krivac” za 3.348 obolevanja od melanoma u Evropi u prošloj godini.

Docent dr Dušan Škiljević istakao je da ova upozorenja slabo dopiru do mladih. Istraživanje sprovedeno u četiri srednje škole u Beogradu pokazalo je da je oko 40% srednjoškolaca bar jednom bilo u solarijumu, od čega je čak 37,7 posto reklo da i dalje namerava da odlazi u solarijum. “Oko osam procenata srednjoškolaca u solarijumu je bilo više od 30 puta, a frapantno je i to da su neki od njih počeli tamo da odlaze sa 13-14 godina, pripremajući se za proslavu male mature”, istakao je dr Škiljević.

4. Opomenite i druge!

Istraživanja su pokazala da upravo mlađe osobe ređe sprovode preventivne mere – jer generalno, ne brinu mnogo o zdravlju, s obzirom na to da su pretežno zdravi. Isto tako, muškarci ređe koriste zaštitu od sunca nego žene, a preventivne mere češće zanemaruju i manje obrazovane osobe od onih iz kategorije visokoobrazovanih. Preuzmite na sebe ulogu “ambasadora zdravlja kože” i ne ustručavajte se da podsećate druge na to koliko je protekcija kože važna, a one u bliskom okruženju (klince, supruga, prijatelje…) i da opominjete i podsećate – da se obuku, namažu, sklone u hladovinu…

5. Redovno se pregledajte

Šta to znači? Preporuka za samopreglede je da se obave jednom mesečno, a za skrining kod dermatologa – jednom godišnje. (Osobe koje spadaju u rizičnu grupu trebalo bi da se pregledaju i češće.)

6. Koristite kreme

Na kraju panela jedna novinarka postavila je odlično pitanje: Na koji to način kreme za sunčanje štite kožu od UV zračenja? Uostalom, poslednjih godina kolale su raznorazne zastrašujuće (dez)informacije o tome kako sunce nije opasno već su kreme za sunčanje te koje izazivaju kancer (uvek se zapitam kako se pojedinci ne ustručavaju da šire neproverene informacije koje mogu naškoditi tuđem zdravlju), pa je ovo pitanje, upućeno dermatolozima, bilo baš dobrodošlo za kraj. “U preparatima za zaštitu od sunca postoje dve vrste filtera koji štite od UV zračenja”, objasnila je prof. dr Lidija Kandolf Sekulović. “To su fizički filteri, materijali koji ne prodiru kroz kožu, ostaju na njenoj površini i odbijaju zrake, a postoje i hemijski filteri koji apsorbuju svetlosnu energiju te se na neki način menjaju. Posle nekog vremena, kada apsorbuju određenu količinu energije, oni više ne štite, i zbog toga, da bismo održali odgovarajući stepen zaštite, moramo ponovo da nanosimo preparate na kožu. Hemijski filteri starije generacije izazivali su alergije kod osoba sa osetljivijom kožom, ali se tehnologija stalno unapređuje. Kvalitet proizvoda se testira i procenjuje od strane regulatornih tela, te je važno korisiti kvalitetne preparate koji su prošli sve kontrole – tj. važno je da budemo sigurni – ako na njima piše ‘SPF 50’ – da je zaista tako.”

 

Advertisements

One Comment Add yours

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s